Angina pectoris je medicinski termin za bol u grudima ili nelagodnost usled koronarnih srčanih bolesti. Javlja se kada srčani mišić ne dobija krvi (a time i kiseonika) koliko je potrebno. Ovo se obično dešava zato što postoji suženje ili blokada toka krvi jedne ili više arterija srca. Tipična angina je neugodan pritisak, punoća, stezanje ili bol u sredini grudi. Nelagodnost se takodje može osetiti u vratu, vilici, ramenu, ruci ili ledjima. Obično traje par minuta, i napad obično brzo prolazi odmorom ili uz upotrebu leka nitroglicerina.
Uzroci i faktori rizika za angina pectoris su : pušenje, fizička neaktivnost, visok krvni pritisak, visoke masnoce (holesterol), diabetes, porodična istorija ishemijske bolesti srca.
Angina se moze javiti u osoba sa bolestima srčanih zalistaka, osoba sa nekontrolisano visokim krvnim pritiskom ili kod kardiomiopatija (uvećanja srca koje postoji kod bolesti srca). Ovi slučajevi su retki. Mnoge vrste neugodnosti u grudima nisu povezane sa anginom. Primer su gorušica, bronhitis i upala pluća, teška anksioznost i panični napadi.
Kada se pojavljuje angina pectoris?
Angina se često javlja kada srce traži više krvi. Na primer, trčanje da bi stigli autobus može biti okidač za napad angine dok šetnja ne bi provocirala napad. Angina se može javiti za vreme vežbanja, jakih emocija ili ekstremnih temperatura. Neki ljudi, koji su doživeli spazam koronarnih arterija, mogu imati anginu dok se odmaraju (to je primer nestabilne angine, Prizmentalove ili varijantne angine pectoris).
Angina je znak da je pacijent u povećanom riziku za srčani napad, srčani zastoj ili iznenadnu srčanu smrt.
Šta je stabilna angina?
Osobe sa stabilnom anginom imaju epizode nelagodnosti u grudima koje se obično mogu predvideti. One se javljaju prilikom napora ili u slučaju mentalnog ili emocionalnog stresa.
Osobe sa epizodama nelagodnosti ili bola u grudima potrebno je da se jave svom lekaru radi ispitivanja. Lekar će proceniti sve podatke iz medicinske dokumentacije i faktore rizika. Zatim će uraditi fizički pregled, elektrokardiogram (EKG), uputiti na rendgenski snimak srca i pluća ako je potrebno. Za neke pacijente će biti potreban test opterećenja (stres test), zatim ehokardiogram i drugi testovi da bi se kompletirala dijagnostika.
Šta je nestabilna angina?
Kod ljudi sa nestabilnom anginom, bol u grudima je neočekivan i obično se javlja kada odmaraju. Nelagodnost može biti mnogo veća i produžena u odnosu na tipičnu anginu. Takav napad može biti i prvo javljanje angine kod nekih osoba. Najčešći razlog je redukovan krvni tok kroz srčani mišić jer su koronarne arterije sužene masnim naslagama (ateroskleroza). Arterije se mogu abnormalno stegnuti ili delimično zapušiti krvnim ugrušcima.
Nestabilna angina se kao akutni koronarni sindrom tretira kao hitno stanje.
Osobe sa novim, pogoršavajućim ili stalnim bolom ili nelagodnošću u grudima zbrinjavaju se u bolničkim hitnim službama ili koronarnim jedinicama gde se pažljivo prate.
Tretman angine pectoris
Za tretman angine pectoris se daju lekovi koji povećavaju snabdevanje srca krvlju ili kiseonikom ili oboje. Lekovi koji povećavaju snabdevanje krvlju su koronarni vazodilatatori; oni prouzrokuju relaksaciju krvnih sudova. Kada se to desi lumen krvnih sudova postaje veći što povecava dotok krvi, time i dopremanje više kiseonika i hrane srčanom mišiću.
Nitroglicerin je lek koji sa najčešće koristi. Potrebe srca za kiseonikom se mogu modifikovati lekovima koji smanjuju krvni pritisak. Oni smanjuju radno opterećenje srca i time povećanu potrebu za kiseonikom. Lekovi koji usporavaju srčani ritam imaju slican efekat. Za ove efekte koriste se lekovi poznati kao beta blokatori i kalcijum antagonisti. Izbor leka zavisi od individualnih karakteristika svakog pacijenta.
Postoje situacije kada se rade invazivne procedure kao kateterizacija i balon dilatacija, laser angioplastika, arteriografija, aterektomija, stent procedure i bypass graft hirurške tehnike.
Pre primene bilo koje od ovih procedura lekar mora pronaći mesto blokade delova koronarnih arterija.
Lečenje i prevencija
Centralno mesto u lečenju stabilne angine pectoris su: borba protiv faktora rizika i ublažavanje subjektivnih tegoba tj. smanjenje jačine i učestalosti anginoznih bolova. Ovo se postiže medikamentima i invazivnim metodama revaskularizacije srca (balon dilatacija; aortokoronarna bypass hirurgija). Vazno je identifikovati i lečiti udružene bolesti koje mogu da pogoršaju anginu pectoris (anemija, hipertireoza, groznica, infekcije).