ATREOSKELROZA je uzrok arterioskleroze i najcesci i najvazniji uzrok oboljenja kardiovaskularnog sistema. Koliko je ateroskleroza znacajna govori podatak da je polovina svih slucajeva smrti u U.S. direktna ili indirektna posledica ateroskleroze.
Rec ateroskleroza potice od grcke reci athero (zalepiti) i sclerosis (tvrdoca). To je naziv za proces ugradjivanja holesterola i drugih masnih supstanci na unutrasnji zid arterija. Rezultat toga je ono sto se naziva plak (aterom). Ateroskleroza pogadja velike ili srednje-velike arterije. Ateroskleroza je spora, progresivna bolest koja moze poceti i u detinjstvu. U nekih ljudi ova bolest brzo napreduje u njihovoj trecoj deceniji zivota, a nekima ne preti do njihovih 50-tih ili 60-tih godina zivota.
ARTERIOSKLEROZA je uopsten naziv za zakrecavanje krvnih sudova. Neka zakrecenja arterija se normalno pojavljuju kako ljudi postaju stariji. Plak moze delimicno ili potpuno blokirati tok krvi kroz arteriju.
KAKO POCINJE ATEROSKLEROZA?
Proces je veoma kompleksan. Tacnije, nije poznato kako pocinje atreoskleroza ili sta je uzrok ali predlozene su neke teorije. Mnogi naucnici smatraju da ateroskleroza pocinje zbog ostecenja unutrasnjeg sloja zida arterije. Ovaj sloj se zove endotel. Tri moguca uzroka ostecenja endotela su: povecan nivo holesterola i triglicerida u krvi, visok krvni pritisak i konzumiranje cigareta. Konzumiranje cigareta jako mnogo pogorsava i ubrzava razvoj ateroskleroze u aorti (najvecem krvnom sudu u telu), arterijama srca, mozga i arterijama nogu. Vazno je spomenuti da je rizik za nastanak ateroskleroze veci u bolesnika sa dijabetesom, osoba koje su gojazne i fizicki neaktivne.
Zbog ostecenja arterija dugo prisutne masnoce, holesterol, trombociti, celijski ostaci i kalcijum se nakupljaju na zidovima arterija. Unutrasnji sloj zida arterije biva znacajno zadebljan sa ovim “materijalom”. Kada je zid arterije mnogo zadebljan dolazi do smanjenja promera arterije i smanjenja protoka krvi sto rezultira smanjenim snabdevanjem kiseonikom. Cesto, stvoreni krvni ugrusci blokiraju tok krvi i ako je smanjeno snabdevanje srcanog misica kiseonikom moze nastati srcani udar. Ako je prekinuto snabdevanje mozga kiseonikom nastaje mozdani udar. Smanjeno snabdevanje kiseonikom nogu rezultira pojavom gangrene.
SIMPTOMI
Simptomi se javljaju kada plak dovede do suzenja krvnog suda, ili kada dodje do tromboze sa kompletnim zapusenjem krvnog suda. Simtomi ateroskleroze se razlikukju kod ljudi. To su cesto kratkoca daha i bol tipa stezanja u grudima. Ali najcesce nema simptoma dok se ne jave komplikacije.
KOMLIKACIJE ATEROSKLEROZE
Najcesce komplikacije ateroskleroze posledica su smanjenog snabdevanja organa krvlju. Udar ili TIA ( tranzitorni ishemijski atak) mozga, srcani udar,iznenadna smrt, angina pectoris, ostecenje bubrega, erektilna disfunkcija i bolest perifernih arterija.
KAKO SMANJITI RIZIK OD ATEROSKLEROZE?
Ako unosite masnoce trudite se da to bude maslinovo ulje. Potreban je svakodnevni unos voca jer je puno antioksidanata i povrca kuvanog na pari. Spanac, brokoli i drugo tamno zeleno, lisnato povrce sadrze znacajne kolicine supstance koja se zove lutein. Visok nivo luteina u krvi je povezan sa smanjenim nakupljanjem holesterola i manjom ucestalosti ateroskleroze. Orasi su bogat izvor omega-3 masnih kiselina koje snizavaju vrednosti LDL(“loseg”) holesterola. Riblje meso je potrebno jesti dva puta nedeljno, a redukovati u ishrani visoko masne mlecne produkte kao sto su pavlaka, kajmak, sir, buter, slag krem ali unositi nisko masne mlecne proizvode kao sto su jogurt, mleko, beli kravlji sir.
LECENJE ATEROSKLEROZE
Najvazniji nacin lecenja je adekvatna dijetalna ishrana sa smanjenjem unosenja masti (pogotovo zasicenih masnih kiselina) i ugljenih hidrata. Dnevni unos holesterola treba smanjiti na 25o mg. Kada ovaj rezim ne daje rezultate vas lekar ima na raspolaganju lekove koji koji uticu na smanjenje vrednosti holesterola sto je glavni cilj.
PREVENCIJA
Neophodno je uraditi laboratorijske analize krvi. Za procenu lipidnog statusa se radi odredjivanje ukupnog holesterola, njegovih frakcija LDL (“loseg”) i HDL ( “dobrog” ) holesterola i triglicerida. Snizenje holesterola koje se odrzava duze od pet godina smnajuje rizik za 25% od kardiovaskularnih bolesti.
Ono sto je vazno je promena nacina zivota u smislu prestanka pusenja, regulisanja telesne tezine i povecanja fizicke aktivnosti. Treba na vreme otkriti i leciti povecan pritisak i dijabetes koji dodatno uticu na razvoj ateroskleroze.